EMINA            Sinoc, kad se vratih iz topla hamama, Prodoh pokraj bašte staroga imama; Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina, S ibrikom u ruci stajaše Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kad se šece i plecima krece... - Ni hodžin mi zapis više pomoc nece!... Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina, Ne šce ni da cuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti dule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dode lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alcak, što za njome crko'!...